U noći kada slušam Balaševićevu “Mati”
U noći kada slušam Balaševićevu “Mati” razmišljam da li moj otuđeni sin zna da se svake noći budna pitam gdje je. Da li je došao svojoj kući? I da li je OK? Jer ja njegov ključ u bravi ne čujem. Niti znam da li je dobro… ili ne.
Ima noći koje me bude sa nekim osjećajem da nešto nije dobro, da nije OK. Te su najteže. Jer ne znam o čemu da brinem…o čemu ne. A osjećam, pod svojom kožom, da tako je. U te noći, mrak je oko mene posebno gust…od tog neznanja što je.
Jutro mi dođe k’o olakšanje. A moje saznanje kako je i što je, čeka neki povoljan trenutak, da se s njim konačno, jednom ponovno, susretnem.
MATI
Opet sam snio majku na praznicni dan
i kao lutnja bruji slutnja
sta bi znacio taj san
Hoklica izneta pod dud
ko kad me ceka odnekud
sve mi se manje svidja kad budem u pravu
Sanovnik s masnim slovima
lako je to sa snovima
nesto mi teze ide kad tumacim javu
U oku tamni odsjaji divljeg lesnika
i, tu od skora, nova bora
zbog jedinca, gresnika
lanena letnja haljina
sa vezenim detaljima
Taman uz krupne tufne na bastenskoj kanti
u leji bujnog seboja
u tom snu mladja nego ja
onakva kakvu bih i zeleo da pamtim
Ref.
O, mati, veje sneg
ni to me ne raduje vise proslo je zauvek
severac pustolinom brise
cim dirne vode mirne hvata se led
i ravno je, (ravno) unedogled
Nadiru pahulje ko horde minulih minuta
niko ne strahuje sto kasnim
sto me nema s puta
da l’ zima dusu ima, noc pusta je
to sto me prati ne odustaje
Sve redje srecem ljude iz mog plemena
zamicu oni u koloni s one strane vremena
na zlo nas ume navesti
varljivi sapat savesti
Nisam bas bio sin sto nosi dobre vesti
promicu lica predraga
od nemila do nedraga
ka nekom tudjem snu
u kom cemo se sresti.
Đorđe Balašević
Raritetna pesma koju je Đorđe Balašević otpevao samo jednom uživo, na autorskoj večeri “Kalendar mog detinjstva” uz klavirsku pratnju profesora Dujina.
Prijava na newsletter
Ukoliko želite primati informacije o najnovijim objavama molim prijavite se ispod.
Uspješno ste se prijavili.
Nešto nije uredu. Pokušajte ponovo.